Vljudno vabljeni k branju govora dr. Kovačevića, nekdanjega poslanca hrvaškega parlamenta in političnega zapornika, pred Vrhovnim sodiščem RS!

Sloboda slovenskom i hrvatskom narodu! Slobode koji nema, taj o slobodi sanja, ko najljepši san i naša ovdje na ovome trgu žedna duša se klanja i pozdravlja slobodi dan. Došao sam, dragi prijatelji, Slovenke i Slovenci pozdraviti vas kao član društva hrvatskih političkih zatvorenika u ime predsednika, koji takođe ovdje navzočan, dragog prijatelja Marka Grubišića. Došli smo s vama podijeliti radost, podjeliti sreču, što je vaš in naš Janša, dragi prijatelj, na slobodi. Bez lustracije nema demokracije. Lustracija, lustracija…! Kako je moguče, da dvije države, koje su pobijedile u domovinskom ratu, Slovenija i Hrvatska, danas 2014 godine politički, socialno, gospodarski, pravno dosegnule su svoje dno. Zato, što nije bilo lustracije, dragi prijatelji. Danas, nakon 24 godine slovenske demokracije, možemo reči samo jedno, da Sloveniju nemaju oni, koji su se za nju borili, koji su je stvarali, koji su je sanjali, koji su je željeli. Vi, koji ste ovdje, nosite Sloveniju, svoju domovinu u srcu, a drugi jo nose u đepu. Dragi prijatelji, drage Slovenke i Slovenci, nikada ne bi bilo lustracije, ni jedan udbaš ne bi nikad odgovarao za zločine, da nema Njemačke in njemačke vlasti. Hvala Njemačkoj. Njemačka država je počela, lustracija je počela u Njemačkoj. U Hrvatskoj, kao i u Sloveniji ostale su komplet udbaške strukture, iz toga ne postoji politička volja, da se procesi počinjeni, da se zločini počinjeni u ime partije, Tita i Jugoslavije procesuiraju. Nama kao kruh, zrak i voda treba lustracija, treba nam dekomunizacija, treba nam dejugoslavizacija. Jugoslavenstvo i komunizam su dva karcinoma, dvije metastaze, koje razaraju slovensko i hrvatsko biče. Dolje komunizam! Ako se želimo osloboditi crvene kuge, dragi prijatelji, pozivam vas večeras na promociju knjige Čovjek i njegova sijena. Tad če te vidjeti šta je slovenski, šta je hrvatski narod prolazio u onim tmurnima vremenima i kako danas, jer udbaši, kosovci, koji Sloveniju i Hrvatski nikad nisu htijeli, danas nose njene okvire. Mi idealisti, poput Janeza Janše, poput Marka Grubišića, poput Ante Kovačevića, smo 90 tih godina golih prsi ušli na barikade. Naše su ideje pobijedile, da bi prasci, udbaši ušli u naš odbor i danas dobili našu zov. Vi ste sanje slovenskog naroda i svaka vam čast, ovo je 176 dan, da niste odustali, mi moramo uztrajati i ne smijemo odustati i nečemo odustati. Mi nemamo prava šutjeti na to, da udbaški zločinci danas nose okvire Slovenije. Lustracija, lustracija…! Dragi moji prijatelji, drage Slovenke i Slovenci, riječ lustracija dolazi od latinske riječi mustrum, što znači odstraniti zlo, izlječiti. Komunizam je zlo, oni se nisu promjenuli, oni su se samo prilagodili, komunizam je zlo, koji poput sumporne kiseline raztaka slovensko i hrvatsko biče. Da vas drage Slovenke i Slovenci večeras nema ovdje, Slovenija bi bila nijema, Slovenija bi bila nemočna, Slovenija bi u svojoj samoči bila još usamljenija u Evropskoj uniji. Dok god Slovenija i Hrvatska ne prihvate rezolucije Viječa Evrope 1481 o obsudi komunističkih zločina, dok se ne provede lustracija, mi smo samo formalno a ne stvarno u Evropskoj uniji. Još če večeras biti više govora o lustraciji u hotelu Slon. Pozivam vas sve, imat če te prilike čuti, što niste čuli i na promociju knjige mog dragog prijatelja Romana Leljka, koji otvara mrakove slovenskom narodu, koji nije imao pojma, kao i ova knjiga koja otvara oči hrvatskom narodu koji nije imao pojma o mrakovima od 45 do 90. Vama i vašim obiteljima, vam želim veliko sreče i zadovoljstva, veliko volje i moči, da skupaj premagamo to sivino, ki leži med upanjem i obupom. Sem globoko prepričan, da zmaga bo naša. Živeo Bog, Bog vas živeo.

Prevod

Svoboda slovenskemu in hrvaškemu narodu! Kdor nima svobode, ta o njej sanja najlepše sanje in naša se žejna duša na tem prostoru priklanja in pozdravlja svobodi dan. Prišel sem vas, dragi prijatelji, drage Slovenke in Slovenci, pozdravit kot član Društva hrvaških političnih zapornikov v imenu predsednika, ki je prav tako tukaj prisoten, dragega prijatelja Marka Grubišića. Prišli smo z vami deliti radost, deliti srečo, ker je vaš in naš Janša na svobodi. Brez lustracije ni demokracije. Lustracija, lustracija…! Kako je mogoče, da sta dve državi, ki sta zmagali v domovinski vojni, Slovenija in Hrvaška, danes v letu 2014 politično, socialno, gospodarsko, pravno dosegli svoje dno? Zato, ker ni bilo lustracije, dragi prijatelji! Danes, po 24 letih slovenske demokracije, lahko rečemo samo to, da Slovenijo nimajo tisti, ki so se za njo borili, jo ustvarjali, sanjali in jo želeli. Vi, ki ste tukaj nosite Slovenijo, svojo domovino v srcu, tisti drugi jo nosijo v žepu. Dragi prijatelji, drage Slovenke in Slovenci! Nikoli ne bi bilo lustracije, niti eden udbaš ne bi odgovarjal  za zločine, če ne bi bilo Nemčije in nemške vlade. Hvala Nemčiji. Nemčija je začela z lustracijo. Na Hrvaškem, tako kot v Sloveniji, so ostale vse udbaške strukture, zaradi tega ni politične volje, da se procesi začnejo, da se zločini, ki so bili storjeni v imenu partije, Tita in Jugoslavije procesirajo. Kot kruh, zrak in voda nam je potrebna lustracija, potrebna je dekomunizacija, potrebna je dejugoslavizacija. Jugoslovanstvo in komunizem sta dva karcinoma, dve metastazi, ki razdvajajo slovensko in hrvaško živelj. Dol s komunizmom! Če se želimo osvoboditi rdeče kuge, dragi prijatelji, vas zvečer vabim na promocijo knjige Čovjek i njegova sijena (Človek in njegova senca). Videli boste kaj je slovenski in hrvaški narod doživel v tistih mračnih časih, tako kot danes, ker udbaši, Kosovci, ki Slovenijo in Hrvaško nikoli niso hoteli, danes nosijo njune okvire. Mi idealisti, podobni Janezu Janši, Marku Grubišiću, Anteju Kovačeviću, smo v 90 letih golih prsi šli na barikade. Naše ideje so zmagale. Vi ste sanje slovenskega naroda in vsaka vam čast, to je 176. dan, ko niste odnehali. Vztrajati moramo, ne smemo in ne bomo odnehali. Nimamo pravice molčati o tem, da danes udbaški zločinci nosijo okvire Slovenije. Lustracija! Dragi moji prijatelji, drage Slovenke in Slovenci, beseda lustracija izhaja iz latinske besede mustrum, kar pomeni, odstraniti zlo, ozdraviti. Komunizem je zlo, oni se niso spremenili, oni so se prilagodili. Komunizem je zlo, ki tako kot žveplova kislina razkraja slovensko in hrvaško živelj. Če vas nocoj ne bi bilo tukaj, bi bila Slovenija nema, Slovenija bi bila nemočna, Slovenija bi bila v svoji samoti še bolj osamljena v Evropski uniji. Dokler Slovenija in Hrvaška ne sprejmeta resolucije Sveta Evrope, 1481, o obsodbi komunističnih zločinov, dokler se ne izvede lustracija, smo samo formalno a ne tudi resnično v Evropski uniji. Nocoj bo v hotelu Slon še več govora o lustraciji. Vabim vas, imeli boste priložnost slišati, kar še niste slišali, pa tudi na promocijo knjige mojega dragega prijatelja Romana Leljaka, ki odpira mračnost slovenskemu narodu, ki ni imel pojma, tako kot ta knjiga odpira oči hrvaškemu narodu, ki ni imel pojma o mračnosti od 45 do 90. Vam in vašim družinam želim veliko sreče in zadovoljstva, veliko volje in moči, da skupaj premagamo to sivino, ki leži med upanjem in obupom. Globoko sem prepričan, da bo zmaga naša. Živel Bog, Bog vas živel.