Dame in gospodo, dragi prijatelji, Slovenke i Slovenci! Ja sam zaista sretan i počaščen. Nigdje na jednome mijestu više kosovaca, udbaša i robijaša. Ali molim i jedan plijesak za našu lijepu sintezu duše i tijela, poslanku Evu. Moj je prijatelj rekao, da je ona voditeljica, ona je poslanka a večeras je u ulozi moderatora.

Želim reči ovako, da samo vidite zbog čega se sudilo u bivšoj za kojoj sam ja napisao:”Jugovino krilo osovino, kume laške, pa ideš natraške.” Samo, da vidite zašto, koji su to moji zločini, da se je jednoga intelektualca iz bečke univerze, koji je doktorirao, vratio se u domovino, želeči biti profesor na Sveučilišču u Zagrebu, koje su to inkriminacije, zbog čega se mene morali kidnapirati, batinati, u duši maltretirati, da trinajst dana nitko ne zna, gdje se nalazim. Pa evo redom, u mojoj obtužnici, presudi piše, ja sam studirao u Beču, vi koji znate Kärntnerstrasse kod Štefans doma, ona prekrasna Aida, evo ovdje se več javljaju prijatelji, Franci je jedan od njih, dakle, kriv je što je u bečkoj kavani Aida pred Filipom Mitićem i Antom Balažinom rekao, da je SKJ avantgarda radničke klase, koja u Njemačku poslala radničke mase, da popune avantgardne kase. 

Druga moja teška inkriminacija i zločin je, kriv je, što je rekao, da je samoupravljanje, neka me oproste finije uši, k od ovce, a da ovca nema tog organa.

Treča teška moja inkriminacija za osam i pol godina zeničkog kazamata, bila je ta, što je rekao, nazvao je največeg sina naših naroda i narodnosti, Jozo, Jozo mafijozo. Sad vidite zašto su konfiscirane mladosti, zašto su uništavane obitelji i što je dobro rekao moj prijatelj, i zaista, čestitam ovome čovijeku na njegovom pogumu, njegovoj hrabrosti, jedan od rijetkih ovih ljudi su ovakvi, sriječa i za Hrvatsku i Sloveniju, a oni su nažalost rijetkost i molim još jedan plijesak. Sa distance od 24 godine demokracije u Sloveniji i u Hrvatskoj, pitam vas, pitam nas i promišljam svaki dan, kako je moguče, doživljali smo paradokse, doživljali smo apsurde, povijest se sa onih 24 godina pokazala kao karikatura. Zločinci, zločin je nagrađen a za istinom je razpisana tjeralica, istina je pogažena i poražena. Slovenci i Hrvati so dobili u domovinskom ratu i pobijedili i kako je moguče, Nijemci su izgubili 45 rat, a nisu izgubili pamet, a mi smo dobili rat, a izgubili pamet. Bez lustracije, nema demokracije. Lustracije je jednaka demokracija, vidite, zemlje u tranziciji, koje su napravile lustracije, koje imaju gospodarski rast, ekonomski napredak, kao na primjer Poljska, pa čak i one, koje su napravile djelomačnu, a Slovenija i Hrvatska tonu sve u dublji mrak, moralni, gospodarski, socijalni, politički. Zašto? Zato, što nije bilo lustracije. Stare udbaško, kosovske strukture nose i dalje. Oni su u gospodarstvu, oni su u pravosuđu, oni su u medijama.

I danas je kod nas, glavni relativ hrvatske televizije oni koji je nosio štafetnu palicu Jozi mafijozi udbaša. Na nama je, da se držimo molitve svetog Avgustina, čuvaj istinu, ljubi istinu, govori istinu, bori se za istinu, umri za istinu, jer nažalost za istinom je davno, davno razpisana tjeralica. Oprostiti treba ovim ljudima, koji iskreno se pokaju za svoje grijehe i ovo je prava pomirba, ovo je pomirba na istini, ovdje se ne mire ideologije, nema te ideologije, koja može pomijerit hrvatstvo i jugoslavenstvo, koja može pomiriti demokraciju i komunizam.

Ali ljudi se trebaju i morajo umiriti, pogotovo ako progonite priče žrtvi. I kaže, doktore Kovačeviću, da se konačno upoznamo, ja sam Željko Kekić, Pauk, udbaš, ja o vama znam sve, a vi o meni ništa. Mi smo vas vodili po kodi imenom Crni, jer ja sam nekada, sad imam srebro na glavi, nekad sam bio jako, jako crn, najlijepša je  mladost, ništa lepše od mladosti, a lijepa je i jesen života. Jedan od udbaša, kad su me kidnapirali i nakon osuđenoga montiranoga stalinističkog procesa u Doboju,gdje sam i osuđen na osam i pol godine robije, rekao mi je:”Eto te doktore, visok si, široka su ti leđa, pravac Visoke peči.” A Visoke peči u Zenici, to vam je temperature plus 50, a vani kad je zima minus 10. ….izčrpljujuči rad, i kaže, i na kraju čemo te, jer si trajno nepopravljiv, skratiti za glavu. A on je bio tako mali jedan udbaš Petric, bio onako manjega rasta, kažem ja njemu:”I za glavu kad me skratiš, opet sam višji od tebe.” Mene kao intelektualca, kao čovijeka, kao hrvatskog domoljuba i bogoljuba muči jedno pitanje, da ne postoji politička volja ni u Sloveniji, ni u Hrvatskoj a tamo i na Kosovom, juče sam bio sa ambasadoricom Kosova, da ne postoji politička volja, da se zločini, koje je počinio Tito, Jugoslavija. Na koncu Tito je nakon Mao Tse-tunga i Staljina jedan od največih razbojnika, butikaša, največa baraba, plačan i Staljinov ubojica, koji je vlastitu svoju ženu izdao Staljinu, svojih 28 prijatelja dao likvidirati, bez čuta, čovijek bez ikakvih svojstava ljudskih, baraba i hopštapler, butikaša, koji je volio pušit onu kolibu, ja vam moram reči jedno, koji je napravio Hudu jamu, i čestitam ovome čovijeku takođe na hrabrosti, meni sa desne, našem Romanu, al to sve, što je najlijepše na njemu, to je hrvatski gen, znate. Čestitam na hrabrosti što je odlučio slovenskom narodu, slovenskom čovijeku otvarati mrakove o kojima narod nije imao pojma, neprijatelj komunizma i totalitarnog režima. Bio je onaj čovjek samo koji pita, jer su svi odgovori dani unaprijed.

Mene su kao intelektualca, čovjek koji je završio dupli fakultet, doktorirao u Beču, kidnapirali. Ja sam na procesu u Doboju rekao slijedeče:”Ja nisam političar, ja sam filozof, legalist, koji prihvača načela legaliteta, kao temelj svog postupanja, da je meni pojam slobode pojedinaca socijalni, nacionalni, Grupa vital i da imam prava to slobodu shvačati drugačije nego to učine komunisti. Ja sam rekao, da se iz marksističkih pozicija ne smijem drugače osiječati, več samo Hrvatom, jer Marx kaže, jezik plus kultura, plus teritorij, to jedan narod čini narodom. Ja sam dakle kao legalist rekao, da pola priznajem tudi njih Ustav SFRJ, koji kaže na jednome mijestu, sloboda govora, mišljenja, oprijedeljenja, sve do ocepljenja. Naravno, oni su to imali formalno samo na papiru i meni kaže ovaj rudar:”Doktore, pa nismo mi ovo pisali za tebe, mi smo pisali za strane, tamo i da bi ja rekao, da sam ja nevin, da su uhitili, kidnapirali nevinog čovijeka. Onda mi jedan Boro, Crnogorac, nakon tri mijesece rekao:”Kazuj čoviječe što imaš, oslobodi me ove nevolje.” Ja rekao, ja sam nevin. Kaže, mene si ubedio, a nisi mog predpostavljenog Duška Zgonjanina, šefa Udbe Bosne i Hercegovine. Jer ja nisam imao šta reč, moj delikt u koliko jih je bilo, je samo zato, što sam drugačije svačao slobodu, nego su to učinili komunisti. I vidite, oni su oduzimali živote i sad ne mogu, da shvatim, da u toj novoj demokraciji, samostalni Sloveniji, u samostalnoj Hrvatskoj, ništa nije bolje ni na Kosovu.

Ova knjiga če bit promovirana i u Prištini, več sam dogovorio sa ambasadoricom Kosova, jer moji prijatelji Albanci, koji su robijali sa mnom u Zenici, ja sam sa njima učio albanski jezik, sad je onaj kod HashimaThaqija, profesor doktor, koji je isto pokušao velike batine u Zenici od Udbe, oni žele, da se promovira ova knjiga, jer ova knjiga želi oteti zaboravu komunističke zločine, ova knjiga govori o pomijerbi, o lustraciji, bez zakona o lustraciji, ova knjiga, jer samo riječ lustracija dolazi od latinske riječi lux lucis, svijetlo, lustrum, odstraniti, očistiti, treba očistiti komunističko zlo.

Ali kako? To nam kaže Željko. Nisu problem oni udbaši, profesionalci, koji su zato plačeni, oni cinkeri, doušnici, oni ljigavci, on kaže, da je oko pola milijona bilo i da su oni, danas, ti ljudi načelnici, donačelnici, župani, dožupani. Oni drže sustav. Dakle, i tu je glavni problem, koja je Hrvatska i Slovenija u raljama djece komunizma, a djeca su puno opasnija od očeva. Absurd je i hrvatske i slovenske demokracije, da danas, evo recimo, vi ste nešto po tom pitanju u Sloveniji radili, ali kod nas još uvijek najlijepši trg u Zagrebu nosi ime zločinca Josipa Broza i neki dan predsednik, naš predsjednički kandidat, dođe na trga maršala Tita i kaže:”Nije slučajno, da odavde krečem u pobijeu.” A rezolucija Viječa Evrope, Evropska unija traži od Hrvatske i od Slovenije, da moraju provijesti lustrum komunizma, komunističkih zločina. Ni jedan udbaš, sestro i brača Slovenci, nikad ne bi odgovarao, da nije Njemačke i njemačkih vlasti. Njemačka otvara lustraciju.

Hvala vam, što ste došli u ovakome lijepome broju, hvala vam, što su nas okupile knjige mog dragog prijatelja Romana i knjiga Čovjek i njegova sjena, jer knjige, kao i ljudi imaju svoju sudbinu. Hvala vašim obiteljima i vašoj djeci. Želim vam sretne dolazeče božične i novoletne blagdane .

Ja sam zaista inspiriran vašom energijom, vašoj živošči, vašom snagom i bio sam sretan, kad sam vas video večeras i čestitam Odboru 2014 i mi čemo napravit Odbor u Hrvatskoj. Moramo zboriti snažan front, snažno savezništvo protiv udbaša, ujediniti sve što pametno misli u Sloveniji i u Hrvatskoj, na Kosovu, u Srbiji, bilo gdje, jer zaista, komunizam je toliko zlo, koji poput sumporne kiseline raztaka naša biča. Oni se promijenili nisu, nego se prilagodili i nažalost, tu je moj prijatelj u pravu, postali su jači, nego ikada. Tko želi kupiti knjigu, ja ču rado napisati posvjetu, ona je ovdje po promotivnoj cijeni 20 €, i još jednom čestitke za Božič svima. Mi čemo se vidjeti, ja ču vas doči podržati, napravičemo Odbor 2015 u Hrvatskoj, pozvati vaše.

Sretni smo, da vam je Janša na slobodi. Sad evo, moram mom prijatelju, jer me nočas inspirirao, Željku Kekiču, darovao sam mu jedan stih, imamo mi zajednički dokumentarac, to možete vidjeti, Željko, na internetu, na Youtube, imamo 55 minuta, to je bilo na prvom programu hrvatske televizije, nas dvojica, koja je vrlo zanimljiva, pogledajte. Ja sam rekao slijedeče:”Zemlja Hrvatska je svugdje samo zemlja, ako se po udbašu Željku Kekiću i robijašu Anti Kovačeviću sudi, i ljudi, če u Hrvatskoj biti samo ljudi.” Živjeli, Bog vas živeo. Hvala.

 

Prevod 

Dame in gospodje, dragi prijatelji, Slovenke in Slovenci. Resnično sem srečen in počaščen. Nikjer ni na istem mestu toliko kosovcev, udbašev in zapornikov. Prosim tudi za aplavz naši lepi sintezi duše in telesa, poslanki Evi. Moj prijatelj je dejal, da je ona voditeljica, poslanka, nocoj pa je tudi v vlogi moderatorja. 

Želim povedati tako, da boste videli, zakaj se je sodilo v bivši, za katero sem dejal:” “Juga”, kot plevel na osi (sil osi), kot boter laški, drviš nazaj.” Samo, da vidite, zakaj, kakšni so to moji zločini, da se je intelektualca dunajske univerze, ki je doktoriral, se vrnil v domovino, z željo biti profesor na Vseučilišču v Zagrebu, kakšne so to inkriminacije, zaradi katerih so me morali ugrabiti, tepsti, v duši maltretirati, da trinajst dni nihče ni vedel, kje sem. Po vrsti, v moji obtožnici, sodbi, piše, študiral sem na Dunaju, za vas, ki veste, kje je Kärntnerstrasse pri Štefanovem domu, tista prekrasna Aida, že se oglašajo prijatelji, Franci je eden od njih, torej, kriv je, ker je v dunajski kavarni Aida pred Filipom Mitićem in Antom Balažinom dejal, da je SKJ avantgarda delavskega razreda, ki je v Nemčijo poslala delavske mase, da napolnijo avangardne blagajne.

Druga moja inkriminacija in zločin je, kriv je, ker je rekel, da je samoupravljanje, naj mi oprostijo fina ušesa,  k od ovce, toda ovca tega organa nima.

Tretja moja težka inkriminacija za osem in pol let zeniškega zapora je bila ta, ker je rekel, imenoval je največjega sina naših narodov in narodnosti, Jozo, Jozo, mafijozo.  Zdaj vidite, zakaj so zaplenjene mladosti, zakaj so uničene družine in kot je dobro rekel moj prijatelj in res čestitam temu človeku za pogum, njegovo hrabrost, eden redkih od teh ljudi, ki so taki, sreča tudi za Hrvaško in Slovenijo, na žalost so redki in prosim še en aplavz. Z distanco do 24letne demokracije v Sloveniji in na Hrvaškem, vprašam vas, vprašam nas in premišljujem vsak dan, kako je mogoče, doživeljali smo paradokse, doživljali smo absurd, zgodovina se je s tistimi 24 leti pokazala kod karikatura. Zločinci, zločin je nagrajen, a za resnico je razpisana tiralica, resnica je pogažena in poražena. Slovenci in Hrvatje so dobili domovinski vojni, zmagali in kako je mogoče, Nemci so 45 izgubili vojno, niso pa izgubili pameti, mi smo dobili vojno, izgubili pa smo pamet. Brez lustracije ni demokracije. Lustracija je enaka demokraciji, poglejte, države v tranziciji, ki so naredile lustracijo, ki imajo gospodarsko rast, ekonomski napredek, kot na primer Poljska, tudi tiste, ki so naredile delno, toda Slovenija in Hrvaška toneta vse globje v mrak, moralni, gospodarski, socialni, politični. Zakaj? Zato, ker ni bilo lustracije. Stare udbaške, kosovske strukture so nosilne še sedaj. Oni so v gospodarstvu, oni so v pravosodju, oni so v medijih.

Tudi danes je pri nas na hrvaški televiziji glavni relativ ta, ki je nosil štafetno palico Jozi, mafijašu, udbašu. Na nas je, da upoštevamo molitev sv. Avgustina, čuvaj resnico, ljubi resnico, govori resnico, bori se za resnico, umri za resnico,  ali na žalost za resnico je že davno, davno bila razpisana tiralica. Oprostiti je potrebno tistim ljudem, ki se iskreno pokasajo za svoje grehe in to je prava sprava, to je sprava za resnico, tukaj se ne merijo ideologije, ni te ideologije, ki bi lahko pomirila hrvaštvo z jugoslovanstvom, ki bi lahko pomirila demokracijo in komunizem.

Toda ljudje se morajo spraviti, še posebno, če preganjate pričo žrtve. Reče, dr. Kovačević, da se končno spoznava, sem Željko Kekiš Pauk, udbovec, jaz vem vse o vas, vi o meni ničesar. Vodili smo vas pod kodo Crni, ker sem imel nekoč, sedaj imam srebro na glavi, nekoč sem bil črn, zelo črn, najlepša je mladost, nič ni lepšega od mladosti, lepa pa je tudi jesen življenja. Eden od udbovcev, ko so me ugrabili in po sojenju na montiranem stalinističnem procesu v Doboju, kjer sem bil tudi obsojen na osem in pol let zapora, mi je dejal:”Evo doktor, visok si, širokih prsi, smer Visoke peči. Visoke peči v Zenici, tam je temperatura 50 in več, pozimi pa je zunaj minus 10. …izčrpno delo, rekel mi je, da me bodo na koncu, ker sem trajno nepopravljiv, skrajšali za glavo. To je bil udboved Petric, manjše rasti, dejal sem mu:” Tudi če me boš skrajšal za glavo, bom še vedno večji od tebe.” Kot intelektualca, človeka, hrvaškega domoljuba in bogoljuba me muči vprašanje, da ne obstaja politična volja v Sloveniji, niti na Hrvaškem, pa tudi ne na Kosovu, včeraj sem bil s kosovsko ambasadorko, da ne obstaja, da politična volja, da se zločini, ki jih je naredil Tito, Jugoslavija. Na koncu je Tito po Mao Tse-tungu in Stalinu eden največjih razbojnikov, butikašev, največja baraba, plačanec in stalinov morilec, ki je svojo lastno đženo izdal Stalinu, dal likvidirati svojih 28 prijateljev, brez čustev, človek brez človeških lastnosti, baraba, hopštapler, butikaš, ki je rad kadil cigare, moram vam povedati, človek, ki je naredil Hudo jamo in čestitam temu človeku za hrabrost, z moje desne, našemu Romanu, čeprav je najlepše na njemu ta njegov hrvaški gen, veste. Čestitam mu za pogum, ker je slovenskemu narodu, slovenskemu človeku odstrl mrak o katerem narod ni imel pojma, neprijatelj komunizma in totalitarnega sistema. Bil je človek, ki je samo vprašal, odgovori so bili dani vnaprej.

Mene so kot intelektualca, človeka, ki je končal dve fakulteti, doktoriral na Dunaju, ugrabili. Na procesu v Doboju sem rekel naslednje: ”Nisem politik, sem filozof, legalist, ki sprejema načela legalitete, kot temelj svojega delovanja in da je meni pojem svobode posameznika, socialni, nacionalni, Grupa vital in da imam pravico to svobodo razumeti drugače, kot to razumejo komunisti. Rekel sem, da si iz marksističnega stališča ne smem počutiti drugače, kot samo Hrvata, ker Marx pravi, jezik in kultura ter prostor, to en narod naredi narod. Kot legalist sem dejal, da na pol priznam tudi njihovo Ustavo SFRJ, ki na nekem mestu govori o svobodi govora, mišlenja, opredelitve in vse do ocepitve. Seveda, so oni to imeli samo formalno na papirju, tisti rudar mi je dejal:”Doktor, to mi nismo pisali za tebe, to smo pisali za tujce, tam.” , in da bi rekel, da sem nedolžen, da so ugrabili nedolžnega človeka. Potem mi je neki Boro Crnogorac, po treh mesecih dejal:”Povej človek kar imaš. Osvobodi me te težave.” Rekel sem mu, da sem nedolžen. Dejal mi je, da sem njega prepričal, nisem pa prepričal njegovega predpostavljenega Duška Zgonjanina, šefa Udbe Bosni in Hercegovine.  Nisem imel kaj reči, ker moj delikt, kolikor jih je bilo, je bil samo v tem, ker sem drugače razumel svobodo, kot so to delali komunisti in poglejte, jemali so življenja, še sedaj ne morem razumeti, da v tej novi demokraciji, samostojni Sloveniji, v samostojni  Hrvaški, nič boljše ni na Kosovem.

Ta knjiga bo promovirana tudi v Prištini, pogovarjal sem se že s kosovsko ambasadorko, ker moji prijatelji Albanci, ki so bili istočasno zaporniki v Zenici, od njih sem se učil albanskega jezika, zdaj je ta profesor, doktor pri HashimuThaqiju, ki je okusil veliko udbaškega tepeža v Zenici, oni želijo, da se ta knjiga promovira, ker ta knjiga želi obuditi komunistične zločine, ta knjigi govori o pomiritvi, o lustraciji brez zakona o lustraciji, ker sama beseda lustracija prihaja iz latinske besede lux lucis, svetloba, lustrum, odstraniti, očistiti in potrebno je očistiti komunistično zlo.

Toda kako? To nam pove Željko. Niso problem udbovci, profesionalci, ki so zato plačani, tisti izdajalci, ligavci, dejal je, da jih je bilo okrog pol milijona in da so ti danes načelniki, podnačelniki, župani, podžupani. Oni držijo sistem. Torej, tu je glavni problem, ki ima Hrvaško in Slovenijo v krempljih otrok komunistov, ki so hujši od svojih očetov. Absurd hrvaške in slovenske demokracije je, da danes, vi ste nekaj v zvezi s tem v Sloveniji naredili, ampak pri nas je še vedno najlepši trg v Zagrebu imenovan po zločincu Josipu Brozu in pred dnevi je predsednik, predsedniški kandidat, prišel na trg Maršala Tita in dejal:” Ni slučaj, da grem od tukaj po zmago.” Resolucija Sveta Evrope, Evropska unija zahteva od Hrvaške in Slovenije, da morata sprovesti lustracijo komunizma in komunističnih zločinov. Niti en udbovec, sestre in bratje Slovenci, nikoli ne bi odgovarjal, da ni Nemčije in nemške vlade. Nemčija odpira lustracijo.

Hvala vam, ker ste prišli v takem lepem številu, hvala vam, ker so nas združile knjiga mojega dragega prijatelja Romana in knjiga Čovek in njegova senca, ker imajo knjige, tako kot ljudje, svojo usodo. Hvala. Vašim družinam in vašim otrokom. 

Želim vam srečne prihajajoče božične in novoletne praznike. Zares sem navdahnjen z vašo energijo, vaši živosti, vaši moči in bil sem srečen, ker sem vas nocoj videl ter čestitam Odboru 2014 in mi bomo ustanovili na Hrvaškem odbor.  Moramo si izboriti močno fronto, močno zavezništvo proti udbovcem, združiti vse, ki pametno mislijo v Sloveniji, na Hrvaškem, na Kosovu, v Srbiji, vseeno kje, ker je komunizem resnično takšno zlo, ki kot ževplena kislina razkraja naša bitja. Oni se niso spremenili, ampak so se prilagodili in na žalost ima tu moj prijatelj prav, postali so močnejši kot kdajkoli prej. Kdor bo kupil knjigo, mu bom rad napisal posvetilo, ona je tu po poromocijski ceni 20 € in še enkrat čestitke za Božič, vsem. Videli se bomo, prišel vas bom podpreti, na Hrvaške bomo ustanovili Odbor 2015 in povabili vaše.

Srečni smo, da je Janša na svobodi. In sedaj poklanjam svojemu prijatelju, ker me je nocoj navdahnil - Željku Kekiću, stih, imava tudi skupni dokumentarec, to lahko vidite na internetu, na Youtube, 55 minut, bil pa je tudi na prvem programu hrvaške televizije, je zelo zanimiv, poglejte si ga. Rekel sem: ”Država Hrvaška je povsod samo država, če se pa po udbovcu Željku Kekiću in zaporniku Anti Kovačeviču sodi in tudi ljudje na Hrvaškem bodo samo ljudje.” Živeli, Bog vas živel. Hvala.