Dobro večer, vam svima. Hvala vam, što ste došli u ovom broju. Nije prošlo više od mjesec dana, da smo ponovo zajedno i kao što ste čuli, a za one koju ne znaju, ja sam bio politički zatvorenik 82, na treću godinu kao student uhapšen, suđen sa četri godine. No, međutim, večeras smo ovdje po drugoj temi i ja o sebi neću direktno pričati, neposredno o svojoj sudbini.

Kao prvo, danas smo došli inspirirani iz prvog razloga, zato što smo sedmog studenog ovdje bili, navzočili smo jednom skupu,  osam, devet političkih zatvorenika sjedilo je na ovoj tribini i uglavnom slušali ste izpovjed ljudi, koji su doživjeli više ili manje tragičnu sudbinu, koja se kasnije odredila njihovom životu, prema njihovom životu i život njihovih obitelja. Govorio sam vam o tome, kakav je scenarij bio za moje hapšenje. Iz tog sam povukao paralelu, da u to vrijeme scenarij po kojem je Udba radila, ne samo da je preslikan scenarij na ovo vrijeme, nego isti ljudi su scenaristi u ovom vrjemenu, kao i u onom vrjemenu i u Hrvatskoj i u Sloveniji. Uvjereni politički zatvorenici iz Hrvatske, a i oni koji su ovdje bili, gospodin Demaçi, gospodin Tasić, dragi moj prijatelj Anto Kovačević, koji večeras predstavlja svoju knjigu, bili smo uvjereni, da je Janez Janša doživio novi scenarij u 2014 godini. U tom uvjerenju smo bili visoko motivirani, da dođemo ovdje, da potvrdimo, da Udba radi o njegovom životu i toliko sam sretan danas što smo mogli podijelti sreču skupa s njim, što je on danas na slobodi.

Drugi razlog zbog kojeg sam motiviran doći ovdje, jer ko sam pogođen u zadnje vrijeme nekakvim išijasom al sam smogao snage doći ovdje, jer zaista večeras, čak i za mene, imamo jedan, ne samo specifičan, gotovo ekskluzivan primjer, koji još uvijek, mislim, da nemate u Sloveniji. U Hrvatskoj se to dogodilo na ovaj način, napraviti ču malu uvod. Prošli put sam govorio o statistici, neču vas zamariti s tim, od 851 udbaša bivšeg sustava, 90 godine u nove hrvatske službe infiltriralo se 754, gotovo 91 posto. To je toliko tragično za novu sudbinu Hrvatske, da vam ne govorim o tome, jer nije tema večeras, ali je tema nešto drugo, nešto što možda moji kolegi i prijatelji ne znaju da ću reč. Ja sam iz primira, ponovo smo išli oko suda, ponovo su bili uzvici lustracija, lustracija, stajao sam kraj Željka Kekića, bivšeg djelatnika Službe državne sigurnosti, koji je pratio kao objekt, kako on kaže, Antu Kovačevića, međutim, to je jedan jedini primjer od onih 754 koji se posuo pepolom i rekao u kakvoj je službi radio, tražio oprost od nas robijaša, pa ćak i pred biskupom Košićem, radi budučnosti njegove dijece, budučnosti dijece Ante Kovačevića. Inspiriran time, želim vam reč, da je ovakvih više, što čete čut kasnije, mi ne bi trebali uopšte insistirati na lustraciji, koji bi bili svijesni što su učinili. Neču oduzimati dragocjeno vrijeme, jer mislim, da ovog puta, budući da ste slušali u više navrata ispovijed ljudi na kojima je Udba radila, kao što je naš prijatelj Roman obradio to zaista divno u svojoj knjizi, mislim da će to biti dragocjeno, da čujete iz prve ruke, dragog mog prijatelja, u knjizi Čovjek i njegova sjena, jedan zaista ekskluzivan tekst, koga ja ni u Hrvatskoj zaista ne mogu pronači. Mnogi su pisali na tu temu. Zašto? Jer je dragocjeno, da je jedan, jedini čovjek iz te službe napravio svoju ispovijed u toj knjizi. Zato neču uduzimati vrijeme dragocijeno, jer mislim, da večeras pred sobom zaista imate predstavljanje jedne knjige, koja je nesvakidašnja po svojoj temi i po svom motive, a odnosi se upravo na ovo, upravo na ove razloge zašto se mi, gotovo evo i mjesečno vidimo.

Ja sam htio još nešto reč, ali sam to izbacio iz namjere. Ja kažem Anti, pa šta vodiš, reč doveo sam vam na predstavljanje knjige o udbašima, reči če moji prijatelji iz Slovenije, zar nemamo mi dovoljno svojih, pa nam vi iz Hrvatske dovozite svoje. Mislim, da če te posle predstavljanja ove knjige shvatiti razlog zašto smo došli u ovom sazivu i da če sve biti jasno nakon predstavljanja ove knjige. Želim vam ugodno pračenje.

Prevod

Dober večer, vsem vam. Hvala vam, da ste prišli v takem številu. Ni minilo več kot mesec dni, da smo spet skupaj in kot ste slišali in tisti, ki ne veste, sem bil politični zapornik 82. leta, kot študent tretjega letnika zaprt in obsojen na štiri leta. Vendar, nocoj smo tukaj zaradi druge teme, o sebi in o svoji usodi direktno in neposredno ne bom govoril. Danes smo prišli motivirani s prvim razlogom, zato ker smo sedmega oktobra bili tukaj, prisostvovali smo skupini osmih, devetih političnih zapornikov, sedeli smo na tej tribuni in v glavnem ste poslušali izpovedi ljudi, ki so doživeli več ali manj tragično usodo, ki se je kasneje odražala v njihovem življenju in življenju njihovih družin. Govoril sem o tem, kakšen je bil scenarij mojega prijetja. Iz tega sem potegnil paralelo, da je scenarij po katerem je Udba delala v tistem času, ne samo da je preslikan v ta čas, ampak so tudi isti ljudje v tem času, kot so bili v tistih časih na Hrvaškem in v Sloveniji.  Prepričani politični zaporniki iz Hrvaške in tudi tisti, ki so bili tukaj, gospod Demaçi, gospod David, dragi moj prijatelj Anto Kovačević, ki nocoj predstavlja svojo knjigo, smo bili prepričani, da je Janez Janša doživel novi scenarij v letu 2014. Na podlagi tega prepričanja smo bili visoko motivirani, da pridemo sem, da potrdimo da Udba upravlja z njegovim življenjem in danes sem tako srečen, ker lahko to srečo delimo skupaj z njim, to da je danes na svobodi.

Drugi razlog zaradi katerega sem motiviran, da sem prišel je, ker sem zadnje čase prizadet zaradi išijasa, vendar sem zmogel priti, ker resnično imamo nocoj, ne samo specifičen, ampak tudi ekskluziven primer, ki ga, mislim, nimate v Sloveniji. Na Hrvaškem se je to zgodilo, zato bom naredil kratek uvod. Zadnjič sem že podrobno govoril o statistiki, zato vas ne bom s tem obremenjeval. Dejstvo pa je, da se je od 851 udbašev bivšega sistema, v 90ih letih v nove hrvaške službe infiltriralo kar 754 ljudi, to pa predstavlja skoraj 91 procentov. Da vam ne govorim, kako je to tragično za novo usodo Hrvaške, ker pa ni to nocojšnja tema, ampak je tema to, kar morda moji kolegi in prijatelji ne vedo, da bom povedal. Iz primera, ko smo ponovno šli okrog sodišča, ko so bili ponovno vzkliki lustracija, lustracija, stal sem z Željkom Kekićem, bivšim sodelavcem Službe državne varnosti, ki je zasledoval kot objekt, kot on imenuje, Anta Kovačevića, to je bil edini primer od 754, ki se je posul s pepelom in povedal v kakšni službi je delal in prosil odpuščanja od nas zapornikov, celo pred škofom Košićem, zaradi prihodnosti njegovih otrok, prihodnosti otroka Anta Kovačevića. S tem navdahnjen, vam želim povedati, da če bi bilo več takih, sploh ne bi bilo potrebno vztrajati na lustraciji, takih, ki bi se zavedali, kaj so storili. Ne bom jemal dragocenega časa, ker mislim, da tokrat, ko ste večkrat poslušali zgodbe ljudi s katerimi je Udba upravljala, Naš prijatelj Roman je to tematiko krasno obdelal v svoji knjigi in mislim, da bo to dragoceno slišati tudi iz prve roke mojega dragega prijatelja v knjigi Človek in njegova senca, zares ekskluziven tekst, ki ga jaz niti na Hrvaškem nisem našel. Mnogi so pisali o tej temi. Zakaj? Ker je dragoceno, da je eden in edini človek iz te službe v tej knjigi povedal svojo zgodbo. Zato ne bom jemal dragocenega časa, ker mislim, da imate nocoj zares predstavitev knjige, ki s svojo temo in motivom ni vsakdanja, nanaša pa se natanko na to, natanko na te razloge, zaradi katerih se mi mesečno srečujemo.

Hotel sem povedati še nekaj, vendar sem si premislil. Rekel sem Antu, zakaj se odpravljaš na predstavitev, da boš rekel, pripeljal sem jih na predstavitev knjige o udbovcih, moji prijatelji iz Slovenije pa bodo rekli, kaj mi nimamo dovolj svojih, da nam vi iz Hrvaške pripeljete svoje. Mislim, da boste po predstavitvi te knjige razumeli razlog, zakaj smo prišli v takšni sestavi in da bo vse jasno po predstavitvi te knjige. Želim vam prijetno spremljanje.